BLOG

Privremeni zastupnik (curator ad litem) je zastupnik koga stranci u postupku, ukoliko su za to ispunjene zakonske pretpostavke, postavlja sud, te koji stranku zastupa samo u postupku u kome je postavljen i čija ovlaštenja prestaju okončanjem tog postupka, odnosno pod određenim uslovima i prije okončanja navedenog postupka.

U Bosni i Hercegovini sva tri zakona o parničnom postupku (ZPP Brčko distrikta, ZPP Republike Srpske i ZPP Federacije Bosne i Hercegovine) propisuju da kada parnično nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika ili kada zakonski zastupnik stranke nema potrebna ovlaštenja kada su ona potrebna, sud će zatražiti da nadležni organ starateljstva postavi staraoca parnično nesposobnoj osobi, odnosno pozvat će zakonskog zastupnika da pribavi posebna ovlaštenja. Takođe, navedeni zakoni propisuju da ako se tokom postupka utvrdi da bi redovan postupak postavljanja zakonskog zastupnika trajao dugo, tako da bi za jednu ili obje stranke zbog toga mogle nastati štetne posledice, sud će tuženom postaviti privremenog zastupnika.

Iako nije sporno da sud može postaviti privremenog zastupnika stranci koja je fizičko lice, ipak postoje nedoumice i neslaganja u stavovima može li se takav zastupnik postaviti pravnom licu. Pravna lica su zastupana putem svojih zakonskih zastupnika (direktor) međutim, šta raditi u situaciji kada pravno lice izgubi svog zakonskog zastupnika, npr. zakonski zastupnik umre a pravno lice ne imenuje novog.

Dugo vremena, sudovi u BiH su smatrali da se preduzeću (pravnom licu) ne može postaviti privremeni zastupnik, pa se npr. u odluci Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Pž-28/97 od 06.05.1997. godine navodi da se: „Preduzeću, kao tuženoj stranci, ne može (se) postaviti privremeni zastupnik“. U obrazloženju te odluke se navodi da: „Tužitelj je kao tuženu stranku označio K.Š. preduzeće za maloprodaju Z. Očito se ne radi o pravnom subjektu kojim bi neposredno upravljao njegov vlasnik, već o preduzeću, na šta upućuju i ostale isprave koje je tužitelj priložio uz tužbu. Kako takvo preduzeće mora imati svoj poslovodni organ i eventualno organe upravljanja, pravilan je stav prvostepenog suda da se takvoj pravnoj osobi ne može postaviti privremeni zastupnik po članu 84. Zakona o parničnom postupku. Sud može postaviti privremenog zastupnika samo onom licu kome bi to mogao učiniti organ starateljstva. Stoga je tužiteljev zahtjev za postavljanje privremenog zastupnika tuženiku pravilno odbijen.“.

Međutim, obzirom da je navedeni stav zauzet prije 25 godina, te imajući u vidu razvoj i potrebe pravnog prometa, kao i odredbe drugih važećih zakona, Vrhovni sud Federacije BiH je našao da postoje uslovi za preispitivanje navedenog pravnog stava, pa je isti sud, dana 03.11.2020. godine donio odluku kojom je izrazio pravno shvatanje da: „Kada umre zastupnik izvršenika koji je pravno lice, a izvršenik propusti imenovati novog zastupnika, takvom izvršeniku može se u izvršnom postupku postaviti privremeni zastupnik primjenom odredaba člana 296. Zakona o parničnom postupku FBiH, u vezi sa članom 21. stav (1) Zakona o izvršnom postupku.“. U konkretnom slučaju se radi o izvršnom postupku, međutim u skladu sa odredbama člana 21. stav (1) Zakona o izvršnom postupku FBiH, na odgovarajući način se primjenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku FBiH, tj. postavlja se privremeni zastupnik u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.

Evidentno je da se na ovaj način onemogućavaju zloupotrebe procesno – pravne praznine, jer se sprečava trajanje postupka u nerazumno dugom i neograničenom periodu, a samim tim se i bolje štite prava učesnika u postupku.

Obzirom na navedeni stav Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, smatramo da bi i sudovi u Republici Srpskoj i Brčko distriktu trebali zauzeti identičan stav, a iz razloga ujednačenosti sudske prakse i stavova sudova u Bosni i Hercegovini, odnosno za potrebe harmonizacije pravnog sistema u Bosni i Hercegovini.